Vidak Manojlovic

Stric Vidak i Brat mu Bogdan su prvi rodjaci nasem ocu Branku..Oni su kao mali decaci ,ostali bez oca i majke..Otac Todor umro je mlad ,a majka Soka?  se preudala za komsiju Dodera i sodila sina Milutina koji je imao puno dece misslim sina Milosa koji ce postati nas Zet ,ozenice se sa cerkom Strika Ilije Darom i imao je Milos 6 sestara.Moj Djed Scepan prihvatice  bratovu decu Vidaka i bogdana i odgajati ih kao svoje dok nisu postali odrasli ljudi. Otuda ta nasa bliskost.Stric Vidak posle smrti naseg oca i majke bio je kao domacin i nase kuce...pomagao je u svem radovima i mene obucavao i savetovao....
Negovi sinovi Milenko,Rade,Slavko i Ljubo  ,te cerka Mila ,slavojka je umrla mlada secam se nje dok je bolovala...Vidak i supruga Stana i nihovi sinovi  bili smo tako bliski kao jedna familija...Nikad i nikad nije bilo izmedju bilo koga od nas bilo kakvih sukoba...Mnogo u zivotu su nam pomagali Vidak i njegov sin Slavko u poljoprivrednim poslovima
Uvek bili vise nego bratski odnosi....
O Vidaku ce biti reci i u mom secanju...
Odlaskom u Sarajevo ,zivot u Sarajevu ucinio je da se ti odnosi malo udalje nismo se cesto posecivali uglavnom zbog zauzetosti....  U Sarajevu najvise smo se druzili sa Radom i LJubom...
Stric Vidak ,dok smo ziveli u Objeseniku on ,nam je mnogo znacio u zivotu ,pomagao i savetovao...On me ucio kako se obavljaju svi poljski radovi..On i sin Slavko su nam mnogo puta pomagalu  uzorati,pokositi doterati sve poljske radove do kraja... sjeci drva u sumi i slicno... volio nas je kao svoju decu... secam se kad bih dosao kod njih u kucu a to je bilo skoro svakodnevno... otkinuo bi komadic predivne suve slanine i rekao bi pojedi ovo sine...ili on bi pravio tursiju za zimu... imao je 2 kruske koje su dobro radjale...on bi te kruske obrao i u bacvu veliku sa vodom stavio da se "tursijaju" bio bi predivan ukus kruce i vode koju bi natocio u casu i damo mene rekavsi uzmi sine popij ovo ovo je zdravlje...Pusio je puno na lulu... cesto puta bi bio bez duhana... dosao bi kod nas i pokoju namu i tetku Ristu bi upitao imate li cigar "nebila jadna" one su uvek u nekom sanduku pod kljucem drzale po kutiju cigata ili pola kile skije   da mu daju kad nestane njemu.... dale bi mu po cigar dva ili skije za 2-3 lule i rekavsi Nema vise ovo je zadnje...on bi se zahvalio... i opet kad nestane dodje i pita...uvijek je bilo za strika Vidaka..Ponekada kad nebi bilo duvana ,rekao bi meni ,hajde Sine nadjimi sporisa u sijenu da napunim lulu i to bi pusio.
Secam se kad se na smrt razbolio... bio je u kosevskoj bolnici...Brat Miladin dosao iz splita kod mene u mostar i mi produzimo za Sarajebo da vidimo strika Vidaka..On je bio bolestan vise staracka bolest... na momente nas ne pozna,na momente pozna pa nas zagrli...znali smo da je to poslednji susret sa strikom Vidakom....Bili smo i na sahrani ,bilo je mnogo naroda,,,
Dragi striko pocivaj u Bozijem miru,Hvala tebi i tvojim sinovima sve sto ste ucinili za nas...Pocivajte u Bozijem miru....voljeli smo te u srcu si mom................
Ostali su mi svi u nezaboravnom secanju...Neka im je Vecna slava i Hvala za sve sto su ucinili za nas....