Sreca se najzad osmehnula mojoj zeni i meni...
26 Novembra 1972 godine rodila nam se nasa cerkica Danijela..25 Novembra,budi me Jadranka,kaze vodime u Bolnicu dobila sam jake bolove...
Ustajemo bilo je oko 01h poslije ponoci,,Bolnica je prva zgrada do nase zgrade...Ostavljam je u Bolnici,malo sam spavao i malo razmisljao sta sad radi moja zena,jeli se porodila i sta je rodila?
Ujuto se budim oko 06h spremim se za posao.Svratim u bolnicu da pitam za Jadranku...Portir nema sanse da me pusti na porodjajno odelenje...Dam mu malo para i kazem zovni sestru Stazu da je pitam za zenu..Poslusao me,Zove je javi se Staza,portir mi daje slusalicu...Kazem joj Mladen ovde(inace staza je supruga mog dobrog prijatelja)Kazemi Cestitam ti mladene dobio si cerkicu zivu,zdravu i lijepu ka majka joj.Ima dugu crnu kosu..Jadranka ce ostato ovde 2-3 dana...Hajde dodji na minut..Slusa portir i kaze idi samo 2 minuta...Dolazim u sobu,Jadranka doji malu bebu,poljubim jednu i drugu,osjecam se najsretnijim....Potam kako si i jeli te boli,najedanput se beba okrenu i pogleda me iskosenih ociju i nastavi sisati...Vece Staza cula te cerkica Mladene...
Navracao sam svaki dan....drugu vece kad sam bio u poseti Staza rece ,Dodji Mladene ujutro oko 07h fa ih vodis kuci sa srecom...Tako je i bilo...Masa je to jutro dosla iz Sarajeva u o6h kod nas i ona je srecna,postala je baka...
Oko 8h izvodim jadranku i cerkicu izBolnice, vodim ih kuci...
Baba Masa nas ceka sa jednom nasom dobrom komsinicom Biba...
svi smo sretni...ostavljam ih i idem na posao...
Uvece doslo i Zet Obrad i Danica sa Sanjom i Vanjom, Masa i Danica se napile pivama od srece...
Cerkica,raste razvija se...samo je zlocasta puno place... i danju i narocito nocu...
Nakom mesec dana slikam nasu cerkicu...slikam je naredne 3 godine svaki mesec dana.Slike slazem u Album..Tu se vidi kako cerkica raste i napreduje...
Jednu sliku sam uramio u mali okvir i drzim je na stolu u kancelariji...sve do rodjenja sina...
Nisam hteo da razlike pravim medju njima...Masa je dala cerkici ime Danijela,kaze to je na talijanskom kao Danica zvezda...i ja sam se slozio...i prijavio je pod tim imenom kod Maticara...
Osjecamo se srecnim,Baba Masa radila tada i odlazi u penziju da bi pomagala Jadranki Cerkica jako nemirna i zivahna...
Jedno kad joj jebilo nesto vise od 2 godine,ja dosao sa posla umoran,lezim u dnevnom boravku na kaucu...Jadranka sprema rucak,a cerkica joj smeta....Jadranka se iznervirala,zove mene...Mladene istuci je ne mogu vise sa njom na kraj... To je nekoliko puta ponovila,Ja ustajem izvlacim kais iz pantalona i po guci i nogama cerkicu udaram...ona place moli me da je ne tucem kaze Tataaaaaaaaaaaaaaaaaaa Boli me ,bicu dobra..
tuko sam je bas dobro,dete se zacenulo od place...Mene uhvati neki strah ,sta sam uradio..Jadranka je uzela u narucje milu je je i smiruje....ONa nece mene da pogleda...3 dana nije htela doci meni,bezala je od mene...Dosla je i Masa iz Sarajeva....Tada sam se zakleo nikad vise je necu istuci dok sam ziv..Odrzao sam rijec...
Masa je uspela nakon 3-4 dana da je obrlati da dodje meni...sad sam osetio pravu srecu...Cerkica je to brzo zaboravila...
Jadranka vise nikad nije smela zovnuti me da je istucem...Nje se nije ni malo bojala...Kasnije kad bih joj rekao Danijela smirise i budi dobra poslusala bi me...
NAUK..Dijete treba rijecima vaspitavati ,a ne kaisom ili sipkom...
Kasnije je bila sve bolja i bolja...
13 Oktobra 1975 dosao nam Ujak Andjelko u posjeru.On obicno ostane kod nas oko 7 dana...Svi smo ga voljeli i svi ga ujakom zvali...Jaranka trudna,kaze nece jos roditi...Ja ponudim Ujaku da ga vozim Autom u Dulice kod njegove brace na dan,On jedva docekao ,Kaze sestricu ti si prvi koji si me sjeo u kola privatna...Idemo za Gacko kisa strasno pada...Dolazimo u Dulice sve pliva,nocili ,ujutro sve poplivalo jezero ispred kuca...nazire se put..Rodjak Miladin 2 ujaka guraju mene kroz vodu jedno 150 m...izlazimo na tvrd put...Ujak mokar ..Ukljucim grijanje...ugrijao se Ujak dimi iz njega...Dolazimo u Avtovac,Rijeka Musnica odnijela most...idem kroz pole prema Stepenu,tu izlazimo na asfaltni put...Idemo prko Plane-Stoca za Mostar...Srecom dodjemo kuci.U Mostaru prestala kisa..Jadranka bolesna visoka temperatura,a stomak do zuba...nece da je vodim doktoru,pije neki caj,tablete ne smije piti..Isto po noci me budi vodime u bolnicu samo sto se nisam porodila...
Vodim je opet srecom Staza dezurna,primila je i ubrzo porodila...ujutro saznajem...Staza kaze sreca sto se porodila plodna voda je bila zatrovana od visoke temperatue...Sin ti je doro lijep i zdrav momak...Jadranki cim se porodila,pala temperatura na normalu...
Isto jje dovodim kuci sa sinom nakon 4 dana...Jadranka je vec bila zaposlena u Opstinskom sudu...
Sinisa se normalno razvija...Dosla i moja strina Milica iz Sarajeva na babine,Jadranka doji sina u sobi,strina sjedi pored nje,,, jadranka poce da place i tresta da ga doji sisa malo krvava,kaze ujeo me sin...Strina se smije,zavuce prst Sinisi u usta kad napipa zubic u donjoj vilici ostar kao zilet...Strina vice blago nam sin vec ima zubice... mi se u cudu nasli prvi put to cujemo..
Sutra dan vodimo sinisu doktoru da ga pitamo...Doktor se nasmije to je normalno ali vrlo retko...ne sekirajte se ,,bice to sretan covek...Eto to se i dogodilo...Sinisa je bio znatno mirniji os svoje sestre...
Normalno se deca razvijaju...Uglavnom baba Masa ih cuva nakon isteka jadranki bolovanja.najvise kod nas ,a po 10-ak dana kod nje u Sarajevu mi bih vzili i dovozili..
Sinisa kod babe u sarajevo ,a sutra dan mu prvi rodjendan...Petak je 14 Oktobar,dolazim sa posla kuci i,rucam i idem kolima za Sarajevo po sina i punicu.Jadranka sa cerkicom sprema sutra za slavlje...
Dolazim u Sarajevo pred vece... sin se bas obradovao,dobro prica i hoda...Pita gde je moja seka....kazem kuci je ceka da ti dodjes sa bakom..On se rasplaka i vice samo..."Ja necu vidjeti moju seku" place i stalno to ponavlja... cijelu noc ne spava...Masa se muci sa njim,ja spavam u drugoj sobi...Budim se ujutro uh,pao snijeg 25-30cm. Na Stojadinu ljetne gume,imam u gepeku gume za zimu...Pomaze mi komsija Nraco,zamijenimo gume,ulazim u kucu sin jeca i ponavlja stalnu tu recenicu...Vicem Masi brine me ovo sto on vice,Ona kaze ne budi lud,dijete se uzelilo sestre...Spakujemo se idemo....Masa sjedi pored mene ,On je na zadnjem sicu umotan u neku deku...Idemo kroz grad ,nema problema... prolazimo IlidzumBlazuj,Hadjice teze se saobracaj odvija nisu cistili put...Pazaric vec problem jedva se ide...tu ima neka strana prevoj,stade moj stojadin ni makac...probam nece...kolona se formira iza mene...Dolazi par ljudi guraju me jedno 20-tak metara i izidjem na prevoj...Dalje nema problema...Sin i dalje place i vice istu recenicu...nervozan sam...Prolazimo tunel "Ivan" sadtamo kopno kisa pada ito jaka... silazimo niz Bradinu,sin zaspa,ja vicem Masi sad cu pozuriti dok spava da prije stignemo...Vozim brzo,ne obracam paznju na saobracajne znakove...
Prolazimo Konjic,pa Jablanicu,....Tu iza jablanice pokusava jedam sa Imotskom registracijom da me pretece...Nedam nikom ispred sebe...Kisa jako pada...Prolazimo Aleksin Han,dolazimo do mesta 2Dreznica" tu ima jedna krivina smrti...ogranicenje 30km/h,ja ulazim sa 90km/na sat..nisam mogao savladati krivinu izlazim sa ceste,kad sam vidio ivicu bankine pomislio sam izgunusmo... nista se vise ne sjecam...Letio sam prema neretvi i zaustavio se na krovu auta...Dalmatinac sve vidio stao i dolazi do nas, mi nesvjesni... drma me i zove,,budim se i cudim se gde sam...krv tece iz slepocnice...,prozor stojadina nema ga...Izvlaci me covek kroz prozor ,kaze sani na noge,ustajem stajem normalno,nista me ne boli...Prolazimo sa druge strane izvlacimo Masu..Ona dosta siroka,povuci-potegni jedva je izvucemo iz auta...ona isto povredjena noge malo popavile...Ona pita,jel mi dijete zivo..Tek tada cujem sin place...izvucemo i njega place...pipamo ga i stavljamo na noge,on je najbolje prosao....Dalmatinac pita gde idemo...Kazem za Mostar...on mi predlaze da on vozi punicu i sina za Mostar i da javi miliciji,ja da cekam miliciju..Tako je i bilo...Oni odose ,ja sjedin na jednom zidicu... kisa je prestala...ko god naidje sa kolima stane i vicu uhhh ovi su garant izginuli...Mene uhvati sad strah jesu li oni zivi i hoce li kuci doc....Policije jos nema proslo 2 sata...nailaze neki sa kolima imaju radio stanicu...zovu Miliciju da im kazu za udes,,,cujem njihov razgovor...Prilazim im i kazem,ja sam sa sinom i punicom bio u to autu.Neki Salmatinac je naisao i njih dvoje odveo za Mostar i da jaci Miliciji...Zamolim ih da zovnu Mup moja zena radi u Mup-u,znaju je svi da je zovnu kuci da pitaju jesi li stigli i kako su sin i punica...Oni odmah zovu,ukljuce razglas da i ja cujem...Cujem Jadranku kaze sin je dobro igra se sa sekom,punica pije kafu...Lakse mi...Posle oko 17h dolazi Milicija i Slep sluzba,tek uvece sam dosao kuci...Srecni smo sto smo zivi..Nov stojadin totalna steta...
Djeca lijepo odrastaju...Danijela ide u Vrtic...SInisa je 3 godine sa bakom u Mostaru ili sarajevo...Kad je navrsio 3 godine i njega uisujemo u vrtic... sad smo svo cetvoro svaki dan na okupu...Deca su sada jako dobra.i jedno i drugo sa 4 godine naucili su citati i pisati....Danijela je obozavala slikovnice i pisala stalno spomenar...Sinisa je volio da cita crtane tomane,svaki novi roman smo mu morali kupiti...volio je da se igra sa malim autima...imao je kolekciju malih auta...
Idu u skolu..U skoli si odlicni najbolji u razredu...kada bi slucajno dobili ocenu (4) dosli bi kuci placuci...
uveo sam nio praksu da kada dobiju ocenu (5) da ih castim sa 100 dinara... bio sam prisiljen da im obecam kad dobiju ocenu (4) da im dan 500 din. za ocenu bilo koju od (1,2,3) da im dam hiljadu dinara...hehe,to se nikad nije dogodilo...
Ljeti idemo svaki vikend na more u Gradac,Odmore smo provodili po 15 dana u Podgori,Makarska najceste,Tucepi i Zivogosce...2 x smo bili na crnogorskom primorju kod Zeta Misa i sestre Nade u Baosicu...Uglavnom smo uzimali hotelski smestaj...
secam se bilo je neko takmicenje " Titovim stazama Revolucije" ucestvovali su obadvoje i zavravali bi obicno na regionalnom takmicenju...
Danijela je zavrsila gimnaziju "Aleksa Santic"i upisala fakultet u mostaru...Kada je polagala Matematiku pismeni ocena (10) ,usmeni (7) profa hoce da u index upise (
ona neda index ,hoce drugi put da odgovara za desetku...drugi put pismeni (10).usmeni (9) i profesor joj kaze nikom dosad nisam dao DESETKU,pa necu ni tebi...ona uz plac daje index i profa upise 99).... Jos je polozila 2 ispita i rat prekine studije...Sinisa ide Treci razred Elektro tehnicke skole.. i on tu prekida zbog rata...
Pocinje rat... svi izgrada salju decu u izbeglistvo... U nasoj zgradi ostalo njih dvoje i jos dvoje dece od jednog srbina...
Brat Miladin me zove da saljem decu kod njega u Sarajevo...kaze ovamo je sigurnije...Srecom da ga nismo poslusali...
"0 Aprila grme granate po gradu...Ustasa na svakom koraku...Jna se povukla iz novog dijela grada gde mi zivimo...Tog dana zove me Sanjina prijateljica koja radi kao kontrolor leta na Mostarskom Aerodromu...Kaze Ujko predlazem ti (tako me zvala Sanja pa i ona)sutra ujutro dovedi decu da ih saljemo Avionom za beograd...Sutra je poslednji let ,zatvara se Aerodrom...Pita me imas li nekoga u bgd ili CG.. kazem imam u BGD,potpuno sam zaboravio u tom strahu na zeta Misa i sestru Nadu u Bausicu...Deca se odupiru nece da idu za bgd,da se od nas odvajaju...Kada sam skocio i zagalamio na njih...pristali su....Imao sam samo 100DM i uvece posudio od sestre Danice jos 100DM i dao im po 100 maraka i napisao adrese..Mog vencanog kuma Vujovic Cedo u Bgd i rodjak Toso sin strika Ilije..On je bio tada trenr FK "RAD" bgd
zamolio ih da se paze i ne razdvajaju,cim se rat zavrsi da cu doci po njih...Ujutro me Zove nata sa Aerodroma.. Ujko dolazi za 10 minuta toliko avion mogu zadrzati...
Idemo kolima Ja,Jadranka i deca,prolazimo muslimanske parikade policajci koji rade sa Jadrankom pitaju nas gde idemo,kazemo...pustaju nas...prolazimo 2 srpske barikade pustaju nas...Uspemo doci do aerodroma Decu odmah cim smo dosli zgrabise u avion... dok smo mi seli i okrenuli se avion se dize...
nakon 50 minuta nas Nata zove Avion i vasa deca sretno su dosli u BGD..
Mi tuzni ali i srecni sto smo decu spasili pakla...
Oni su zovnuli Strica Tosa,prestavili se i on rekao uzmite autobus i dodjite kod mene na stadion...Pitajte vozaca on ce vam objasniti...Tako je i bilo...Dosli su do tosa..On stanuje u BGD u Hotelu a zena i sinovi su u Zrenjaninu...pita sta su vam rekli tata i mama...oni mu kaze da se javimo tebi ili Kumu Cedi...oni mu pokazu ceduljicu....On zove Ceda i predstavi se . i kaze Mladenova deca su tu,a ja tek za 4 dana idem za Zrenjanin kuci.mogu li deca biti kod tebe...Kum mu kaze dovedi mi moju kumcad kod mene ,naravno da mogu...Tako je i bilo...Tu kod kuma bilo im je lepo... Toso ih vodi kuci kod sebe...Moram priznati toso je bio korektan prema njima, Tosina zena i sinovi hladi prema njima...Kada bi seli da jedu, pitala bi ih ovo je supa,znate li sta je ovo cijelo vrijeme ih je pinizavala ...i ona i Tosini sinovi,oni su bili malo stariji od nase dece...Ona ih je patila sa hranom.... tako da bi oni posle rucka kada strina ode da spava i odara iz frizidera koji je bio pun uzimali po nekolike kriske salame i odu vani kupe pola hleba i u park i jedu...Tako ih je pronasla Tosina sestra Dara koja je sa njima bila u losim odnosima...To mi je Dara pricala u sep. 92 kad sam sa milosem dolazio u zrenjanin...Kada je Milos saznao negde u avgustu da su moja deca u Zrenjaninu kod njegova brata on je otisa po njih i odveo ih kod sebe...Tosina zena se obradovala...
Naime Toso je zna kako njegova zena postupa,ipak mu ih je bilo zao pa im je zadnji mesec boravka u zrenjaninu dao svoj jedan prazan stan da tamo njih dvoje zive i davao bi ima para... svaki ponedeljak bi ih posetio i odveo na rucak u restoran...
Oni su kod Milosa i Cice ostili roditeljsku ljubav...Milos je Danijelu zaposlio u jednu prodavnici kao prodavacicu,a sina upisao da nastavi skolu... deca nasa nose najlepse uspomene od Cice i Milosa....
Dok su bili kod Tosa u Zrenjaninu,poslali su nam pismo preko crvenog krsta...citajuci to pismo iz kamena bi suze udarile...
Drugo pismo koje su slali bilo je Puncu i Punici Brata Miladina u Zagreb..
Oni njih mole da nesto saznaju o nama da li smo zivi...i da im jave na Adrsu kod Milosa u Novi SAd posle 01 Sept...
To pimo nam je procitano u zagebu kod prijatelja 07 septembra kada smo izasli iz Mostara i krenuli za Srbiju...
Susret sa decom u Novom Sadu 08 sep.oko 21,30h bio je jako dirljiv...Opisano je u mojim secanjima...
U Novom sadu stanujemo u jednom selu Ledinci kod Sremske Kamenice,zadnju godinu bili smo u centru novog sada...
Odlazimo za Canadu ,Quebec...23 Avgusta 1995..
Idemo u skolu od septembra do Jula 7 razreda francuskog jezika...
Cerka i sin su u A razredu,ja i zena u C razredu...Oni idu navece i u dodatnu skolu... oni su odlicno ovladali Francuskim jezikom..
Upisali su Fakultete...
Cerka radi kao direktorica u Ministarstvu Pravde nase provincije...i postigla veliki uspeh
Sin radi kao Novinar za neke Americke sprtske novine.. sretni su...
Cerka se srecno udala za Drazena Savica iz Mostara takodje...Upoznala ga je u Novom sadu i bila mu sponzor dovela ga 1999 godine...
Cerka je rodila dve curice Saru i Sandru...Eh to nam je najveca radost...
Srecan sam sto je cerka nasla divnog coveka za zivot sa njom i sto su rodili dve predivne curice...Moj zet je divan i pazljiv covek prema nama,cesto puta i pazljiviji od nase cerke..
Sin se ozenio sa Natasom Babic iz Bilece 2004
On joj je bio sponzor i doveo je u Canadu 2006 godine...
Oni su odlucili da se vrate u Novi sad Otisli su 14 Marta 2010...To mi je bio jedan teski udarac,nisam mogao zamisliti da ce se sin nas tako odvojiti od nas...
Oni su se lepo skucili u Novom Sadu.Kupi;i su veliki stan,luksuzno sredjen...kupili novu MAZDA 3 i lepo se provode...Svake godine dodju da nas obidju.Mi idemo kod njih svake druge godine... jedino sto mi tesko pada ,sto nemaju jos dece...Bio bih najsretniji covek na svijetu da vidim dete moga milog sina i snahe...
Secam se sina sve do njegovog 20-tog rodjendana ,za svaki njegov rodjendan,spavao bi samnom i morao sam mu po ko zna koji pit pricati dozivljaje iz mog zivota...On je te moje price svrstao u dve grupe "tuzne "i "vesele" morao bih mi ispricati tuznu pa onda veselu,ako bih nesto prskocio ,vratio bi me na pocetak po kazni da ispricam tacnu pricu,jer ih je sve znnao napamet...Kad zavrsim pricu poljubi me i u trenu zaspe...
Voljena deco moja,zelim da budete najsrecniji na ovom svetu sa svojim familijama...Zaboravite moje batine i stroge rjeci koji je bilo u detinjstvu...secajte se lepih trenutaka u nasem zajednickom zivoti i zivotu jednih pored drugih...Volim VAS najvise na svijetu,u srcu ste mom.....
KRAJ......................................................................
Pet Jan 14, 2022 4:50 pm od 
