Familija tetkke tete Milice

Zenidba mojih rodjaka Mila i Nedja 1957 u selo Kokorina,
Bilo je puno svatova,ja sam bio "prvljanac" u tim svatovima uvijek na celu svatova...to je odredila moja teta..Moja mama je te godine umrla  pre 6-7 mjeseci..Teta milica nosi crnu maramu za mojom mamom... svatovi ne pevaju jer treba da dozvoli moja teta... ona zna da treba  godinu dana da se ne veseli...Tu je domacin svatova moj stric Vidak... ustane zgrli moju tetu,povuce joj maramu sa glave i kaze joj sesto ti zenis dana dva sina cijelo selo pjeva i veseli se,jer se zene najbolji momci.Mi cemo nasu snahu Bosiljku zaliti dok smo zivi ,jer to zasuzuje ona svojom dobotom.A sad ti pocni pjesmo ovo je nasa velika radost posle tuge nase...Teta zaplaka i zapjeva Ciji su ovo svatovi....? svi prihvatise i pjevaju, a tetka rista zagrli mene i pribi me uz sebe....
Teta Milica kako smo je mi zvali,bila je nasa omiljena tetka.Milija od Tetke Riste,mada nam je tetka Rista bila kao majka.Teta Milica je imala dva sima Mila i Nedja,cerke Zorku,Sofiju,Milevu i Savu... Tetak luka je bio jako miran i tih covek  .nikad ljut.Sa njima su ziveli Lukin brat Krsto i njegova zena Djurdja. Kada si Tetini doselili u sarajevo negde 60-te godine ,stanovali su par godina u jednoj maloj neuslovnoj sobici ,koju smo Mile i ja sagradili 1957 god za nuzni smestaj...Tek nege sredinom 60-tih ,oslobodili su im nihov stan u nasoj zajednickoj kuci...Mile je bio samouku majstor sve je znao napraviti od kamena i drveta kao da je fabricko...On je nama kucu u Objeseniku izgradi po smrti naseg oca Branka..Mile I nedjo bi svake godine dosao po nekoliko dana da uzore nama zemlju i na ljeto da pokosi travu prije neho sebi.Sjecam se zimi za svetogJovana,nasa slava i svake godine bi nam dosli nasa Teta Milica i Mile.Teta Milica svakomod nas donese u maramici po kocku secera da se zasladimo.....To je bila nasa najveca radost i ostali bi kod nas 3 dana,a kad idu mi placemo.Sa milom sam isao i pjeske preko brda i dolina peske do sarajeva   sa Rumenkom. Tri dana putovali do sarajeva.. to moje i Milovo putovanje opisano je u mom sjecanju o meni od" rodjenja  do kraja"
Sjecam se Mile se zaposlio u GSP kao radnik na odrzavanju tramvajske prugu u sarajevo..Nedjo je vec bio Milicioner...Mile i Nedjo su bila braca do kraja njihovog zivota kakva se retko radjaju slozna i nikad svadje...Sjecam se Mile se razbolio i u bolnici Kosevo..Operisao je cir na stomaku... bio je tesko bolestan...Nije bila dozvoljena poseta,a ja sam sa tetom Milicom i Tonkom isao do strikaMija da saznamoza njega..Striko je radio na hirurgiji..Tada je Mile ozdravio,posle je poslat  na Koran kod Pala na oporavaku neki stacionar...Isao sam sa Tonkom vozom"ciro" da ga posjetimo ..bilo je to u nekoj gustoj borovini...bili smo cijeli dan sa njim... psle je ozdravio i poceo raditi...Medjutim poslije se ponovo razbolio i ponovo operisan...Bila je kasna jesen.10  novembar 62 godine bile su velike kise...jedne nedelje moja teta mi kaze,vodi me sine u bolnicu da vidim moga Mila oce li mi ozdraviti..Idemo ja i teta travajem pa peske do koseva... Dolazimo kod strima Mija.. strina Milica sama kuci.. pita teta kako mi je Mile,strina kaze bolje je sad ce doci Milovan on je kod njega...Dolazi striko.. TTeta poce da place i pita  ,brate reci mi kako mi je sin..Njemu podjose suze i kaze sestro on je sad dobro  umro je cuvaj se i cuvaj tu decu njegovu i zenu...Joj te vriske i place,nezna se ko vise place..teta je najglanija...Striko meni kaze idite Mladene vodi mi sestru kuci a ja idem sredit neke stvari u bolnici...Idemo ja i teta ona place ulicom iza glasa isto tako i u tramvaju...ljudi gledaju cude se sta je... vide i mene uz nju...pitaju me sta je baki...ja kazem umro joj sin...Bio je to veliki udarac za cijelu nas  familiju i njeova uza i nasa familija izgubili smo snazan oslonac u zivotu...se sahrane bilo je puno naroda kisa jaka i hladna. mnogi vic u i Bog place za n jim.. Mene su poslali sa jednim kamioncicem otisao sam umrtvacnicu u kosevsku bolnicu.Preuzeo kovceg najmilijeg rodjaka,stojim cijelo vrijeme pored njega ,a kisa hladna lije i moje suze kao dvije rijeke teku...Sahranili smo ga u srpsko groblje Nadjarici kako li se zvalo.kad smo dosli sa sahrane svi smo se okupili u nasem stancicu... b ilo je mnogo rodbine place se... meni je najedanput pozlilo tresem se kao da me stru drma... ne mogu dagovorim..vode me u hitno ...primam neke inekcije i tako se smirim...Dani koje dolaze tuzni su kad smo tu kod kuce kad gledamo tu njegovu decic malu... gore je nego kad smo mi ostali i bez oca i majke...Sreca za tu decu sto su imali divnu majku Tonku...koja im je bila i otac i mama...Tesko su zivili,ali na dobre i Bog misli pa su svi postali odrasli za uzor i ponos celoj familiji...
Nasi rodjaci Mile i Nedjo cijelog svog zivota bili su nasi najdrazi rodjaci i uvijek nam pomagali dok je pomoc trebala.Nazalost Mile je rano umro,ostavio iza sebe zenu Tonku i tri mala cerkice..sjecam se svega toga tih tuznih a pre toga  lijepih trenutaka...Tonka se zrtvovala za svoju djecu i uz puno muke i truda izvela ih na pravi put...cerke su zavrsile fakultete i srecno se udale....Nazalost srednja njihova cerka Milena umrla je prije par godina ,isto ostavila decu malu iza sebe...
zivot ide dalje onako kako je sudjeno
Nedjo je doziveo duboku starost oslijepio je za vrijeme rata...ostavio je iza sebe zenu Radu i tri cerke sa svojim familijama...Zivot ide dalje,kako je sudjeno...

Nasi rodjaci  Mile i Nedjo,dok smo ziveli u Objeseniku najvise su nam u zivotu pomagali....Mile je izgradjivao kucu  nasu,pravio na alat za poljske radove ,pomagao orati ,kositi ,Bio je najbolji kosac u gatackoj povrsi...uvijek u mobama je bio nedmasan i prvi kosac..ma sve sto je trebalo...Kada je umro u sarajevu,najvise sam suza pustio za njim.Cak sam zavrsio i u Hitnoj...Bilo mi ga je jako zao ,smatrao sam tada da smo izgubili zivotni oslonac...Nedjo sa svojom suprugom Radom,najvise su nam pomogli u sarajevu... Od Avgusta 1958 do leta 1961 godine ziveli smo sa njima u jednosobnom stanu...Nedjo,Rada, cerka  beba snezana,Sestre Nedove Mileva,Sava, Tetka Rista,Novka ,Ja, Danica,Nada Njega I Milorad..Miladin je za to vreme stanovao kod strika Milovana i bio na odsluzenju vojnog roka..
Zajedno smo se hranili ,ja  i Novka radili ostali nasi isli u skolu...Mislim da su nas Nedjo i Rada vecim delom hranili...Uvek se secam toga i zahvalan sam im celog zivota bio..Nikad ruzne reci nije bilo Bili su to bratski i sestrinski odnosi...Cesto sam isao kod njih u Svrakino selo.Nedjo i Rada su zasluzni sto sam upoznao Jadranku i sto sam je ozenio...Nezmjerno im HVALA!
OD svih rodjaka jedino mozemo reci veliko HVALA Milu,Tonki,Nedju,Radi i Rodjaku Veljku dok smo zivili u Objeseniku...O velju ce biti reci i u mojim secanjima...

Kada je rodjak Mile umro iza njega je ostala  negova majka Milica,,otac Luka,supruga Tonka i male cerke Mira,Milena i Jadranka...Mislim da ga deca nisu ni zapamtila...teta Milica je bila vec stara zena,a tetak Luka je brzo pslije i On umro...Tonka je bila nezaposlena...Ukratko teska sirotinja...
Ubrzo striko Mijo je zaposlio Tonku u Bolnici Kosevo u Veseraj... samo je Milova sestra Sava radila dok se nihe udala pocetkom sezdesetih...tesko su ziveli... secam se jednom dodjem sa terena ,bila je kasna jesen susnezica , deca skoro bosa...Igraju se pred kucom.kad su me  ugledale trce meni u zagrljaj...Gledam ih i suze mi podju one tako rec bose raspale se neke cipalice...kazem Mileni i Jadranki idite u kucu donecu vam nesto, a ti Miro ides samnom..One odmah poslusaju..Ja idem sa Mirom na Dolac Maltu i u "Batu" udemo i prodavacu kazem dajte mi jedne dobre i lepe cizmice ,za ovu lepu curicu...Skidam joj njene raspale i mokre cipelice,carape takodje mokre...Prodavac kaze skinite joj carape nemoje prljati cizmice... kazem dajte mi jedne carapice kupicu ih... Donese on carapice ja joj obujem carapicu i novu cizmice Mira se rumeni u licu obradovala se..." Antilop Cizmice" taman joj... ja prodavcu kazem...Dajte mi 3 para ovih carapica i jos 6 pari malkice manje u tri boje i jos dvoje cizmica broj manje i pitam ga da li cu moci zameniti ako budu velike ili male...Prodavac kaze moze samo nemojte ih uprljati...Vracamo se kuci Mira i ja,dete sretno koliko moze biti...Kad smo dosli kucu prva uleti u stan i pokazuje cizmice teti mojoj...Vidi bako sta mi je kupio striko...Teta gleda i place...Zovnem Jadranku i Milenu kazem obrisite nogice, i obujte ove carapice.davam cizmice da probaju...Cizmice sve odgovaraju kao salivene za nogice... Joj kad Teta Milica poce da kuka iza glasa i nabraja,doziva Sina Mila da vidi svoje cerkice,doziva moga oca Branka i mamu Bosiljku i kaze kakvog su dobrog sina rodili.. i meni suze idu...Kasnije svaki mesec kad bih dosao sa terena, zovno bi decu da stanu mirno ispred mene  i koja zauzme najbolji stav mirno dobije najvise para ,druga neznatno manje ,a treca malkice manje...Tako je to trajalo nekoliko godina... znam neki moji su me ismijavali sta radim i kako decu kupujem da me vole, a moj stil je bio da ih ne povredim da davam novac zato sto im treba ,vec da su ga zaradile...Kasnije curice lepo odrastaju idu u skolu,pa na fakultete i bile su primer za svakoga kako ih je njihova divna majka Tonka ,vaspitala i izvela na pravi put...
Kasnije ja odlazim u Mostar i zivim tamo...dolazio sam cesto tu sa mac ,a kasnije sa zenom i decom..Svaki put kad bih dosao kolima  prvo zastava 101 ,kasnije lada...i kad ga parkiram na ulici...Mira,Milena i jadranka izadju sa lavorom ,krpicama i deterdzentom i peru moje auto....Rekla bi Mira Miloradova,Mladene pogledaj kroz prozor auto... ja ustanem i gledam one peru auto...Verovatno imje ostalo u secanju ili iz prica majke Tonke sta sam cinio za njih i to je bila njihova zahvalnost prema meni....naalost od rata ih nisam video,jednom sam video Miru u Novom sadu par minuta za vreme rata...Ta moja familija ostala mi je u lepom secanju  i nikad ruzne reci nije bilo izmedju nas...
Kasnije dugo posle rata saznao sam da jedivna zena Tonka,ostala u sarajevu tokom rata i da je umrla ...Takodje sam saznao kasno i da je njena cerka Milena u izbeglistvu u Trebinju mrla jako mlada i iza sebe ostavila muza i decu...
Rodjak Nedo je ziveo u naselju "Svrakino selo"imali su mali stancic i tri divne i lepe cerke...Snezanu,Gordanu i Milijanu...Kod njih sam cesto dolazio kao u svoju kucu...Nedjo i Rada su bili prema meni kao brati sestra uvek gostoljubivi... tu u njihovom stanu upoznao sam moju buducu voljenu Jadranku i njene roditelje Andjela i Masu...Andjelo je voleo da igra karata,nedjo takodje a i ja kasnije i radin brat Miso koji je stanovao kod njih dok je isao u trgovacku skolu i kad je poceo raditi... irali bi ja i Miso protiv Andjela i Nedja u gajbu pive... uglavnom ja i Miso su vecinu partija gubili...Nekoliko godina sam dolazio kod njih i tako gledao kako odrasta moja buduca supruga... Nedjove cerkice su bile jako umiljate crnomanaste ,a Gordana je imala jako kovrdzavu kosu...lepo smo se slagali i nikad ni jedne ruzne reci nismo doziveli...Nedjo i Rada odgojili su lepu i sretnu decu...i do danas se uvek lepo jave...e
Neka Je vecna slavi i hvala nasoj teti Milici i rodjacima Milu,snahi Tonki  i Nedu...pocivajte u miru...
Zivot ide dalje srecom.......



Mirjana-Mira ,

Mira sa unicadi,


Milena srednja Milova cerka,





Jadranka sa svojim muzem,

Danas nam je Nana-Milijana javila tuzni vijest da je Rada preminula juce u Sarajevo,Sahrana 23 12 2019...Neka pociva u Bozijem miru pokraj svog muza i brata Misa..